Hibridni rat

Kina uči „umetnost (hibridnog) ratovanja“
Pepe Eskobar
20.05.2020. 22:12
Kineski general u zapaženom intervjuu poručuje da je Kina spremna na sve forme hibridnog rata koji je protiv nje pokrenula Amerika, i da nije uplašena
Godine 1999. Ćao Lijeng, tada viši pukovnik vazduhoplovnih snaga Narodnooslobodilačke armije i Vang Šangsua, još jedan viši pukovnik, izazvali su veliku uzbunu objavljivanjem knjige Neograničeno ratovanje: Kineski master plan za uništenje Amerike.

Neograničeno ratovanje je u suštini bio priručnik Narodnooslobodilačke armije (NOA) za asimetrično ratovanje: ažurirana verzije Sun Cuovog Umeća ratovanja. U vreme originalnog objavljivanja, kada je Kina bila još uvek daleko od svoje trenutne geopolitičke i geoekonomske snage, knjiga je bila zamišljena kao izlaganje defanzivnog pristupa, daleko od senzacionalističkog „uništenja Amerike“ koje je pridodato naslovu za američko izdanje 2004.

Sada je knjiga dostupna u novom izdanju, a Ćao Lijeng se, kao penzionisani general i direktor Saveta za istraživanje nacionalne bezbednosti, pojavio u prilično zanimljivom intervjuu koji je prvobitno objavljen u aktuelnom izdanju hongkongškog časopisa Ziđing (Bauhinia).

General Ćao nije član Politbiroa koji ima pravo da diktira zvaničnu politiku. Ali neki analitičari sa kojima sam razgovarao slažu se da ključne tačke koje on iznosi u ličnom svojstvu prilično verodostojno prikazuju razmišljanje kineske vojske. Pogledajmo neke od najvažnijih delova intervjua.

PLES SA VUKOVIMA
Većina njegovih argumenata usredsređena je na nedostatke američke proizvodnje: „Kako SAD danas mogu da vode rat protiv najveće proizvodne sile na svetu, dok je njihova sopstvena industrija u stanju posrnuća?“

Jedan od primera je kapacitet za proizvodnju respiratora: „Od preko 1.400 delova neophodnih za respirator, preko 1.100 se proizvodi samo u Kini, uključujući i završno sklapanje. To je problem za Sjedinjene Države danas. Imaju najsavremeniju tehnologiju, ali ne i metode i proizvodne kapacitete. Zato se moraju oslanjati na kinesku proizvodnju“.

General Ćao odbacuje mogućnost da Vijetnam, Filipini, Bangladeš, Indija i druge azijske države zamene kinesku jeftinu radnu snagu: „Da li ijedna od ovih zemalja ima više kvalifikovanih radnika od Kine? Koja količina ljudskih resursa srednjeg i visokog obrazovnog nivoa je stvorena u Kini u proteklih 30 godina? Koja to zemlja obrazuje preko 100 miliona studenata na srednjem i univerzitetskom nivou? Energija svih ovih ljudi još uvek nije ni približno u potpunosti iskorišćena za ekonomski razvoj Kine.“

On priznaje da je američka vojna snaga, čak i u doba epidemije i ekonomskih poteškoća, toliko velika da je Amerika sposobna za „direktno ili indirektno mešanje u pitanje tajvanskog moreuza“, kao i da su SAD u stanju da pronađu izgovore za „blokiranje i sankcionisanje Kine i izolaciju od Zapada“. Dodaje da, „kao zemlja proizvođač, mi još uvek ne možemo da zadovoljimo vlastitu proizvodnu indsutriju sopstvenim resursima i da se oslonimo na to da će naše tržište uspeti da apsorbuje sve domaće proizvode“.

Shodno tome, tvrdi on, za Kinu je „dobra stvar“ da se angažuje u slučaju ponovnog ujedinjenja (sa Tajvanom), „ali je uvek loša stvar ako se to učini u pogrešno vreme. Možemo delovati samo u pravo vreme. Ne možemo dozvoliti našoj generaciji da počini greh prekidanja procesa renesanse kineske nacije“.

Istorijski prvi susret predsednika Kine i Tajvana, Singapur, 7. novembar 2015. (Foto: Rojters/Edgar Su)
General Ćao savetuje: „Nemojte misliti da je samo teritorijalni suverenitet osnovni interes jedne nacije. Druge vrste suvereniteta – ekonomski, finansijski, odbrambeni, prehrambeni, resursni, biološki i kulturni suverenitet – takođe su povezani sa interesima i opstankom nacija i predstavljaju komponenete nacionalnog suvereniteta“.

Da bi zaustavio pokret za nezavisnost Tajvana, „osim rata, moraju se uzeti u obzir i druge opcije. Treba uzeti u obzir sredstva delovanja u ogromnoj sivoj zoni između rata i mira, a možemo čak razmišljati i o konkretnijim sredstvima, poput pokretanja vojnih operacija koje neće dovesti do rata ali mogu uključivati umerenu upotrebu sile“.

U grafičkoj formulaciji, general Ćao smatra da „ako moramo da plešemo sa vukovima, ne bi trebalo da plešemo u ritmu Sjedinjenih Država. Trebalo bi da imamo naš sopstveni ritam, pa čak i da pokušamo da razbijemo njihov ritam, kako bismo smanjili američki uticaj. Ako Amerika maše svojom batinom, to je pokazatelj da je upala u zamku“.

Ukratko, general Ćao smatra da „Kina pre svega mora pokazati stratešku odlučnost da reši pitanje Tajvana, a zatim strateško strpljenje. Naravno, polazimo od toga da moramo očuvati i unaprediti strateške snage kako bismo bili u stanju da u bilo kom trenutku pitanje Tajvana rešimo primenom sile“.

RUKAVICE SU SKINUTE
Ova analiza generala Ćaoa savršeno se uklapa u sada već očiglednu geopolitičku i geoekonomsku činjenicu da će Peking uzvratiti jednakom merom na bilo kakvu ta

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s