POTEZANJE NOŽA i ostale normalne stvari

NEBOJSA OZIMIC

Sletanje u prtljažniku automobila u duboku i hladnu reku i smrt koja je izvesna, nož u Konstantinoplju kao i nož kod Antituberkuloznog dispanzera – događaji su koji su mi obeležili vikend. Činjenica da živim u gradu u kome se poteže nož iz zezanja ne čini me srećnim. To znači da skoro svako koga uveče vidim u gradu potencijalno nosi nož i sigurno će ga upotrebiti, samo je pitanje vremena. Oružje je kao ostavljena žena, sigurno će se osvetiti samo ne znamo kada.

Kada smo to postali dželati sa osmehom na licu?

Gde smo to naučili kako se bode čovek?

Nišu nije bio dovoljan Vuk Stojiljković, ni protesti na ulicama. U parku Svetog Save zaludu su svake večeri paljene sveće za pokoj duše sa jedinom molitvom- da se više nikome nikada ne ponovi. Strah nas potapa od vlastite dece i njihovih drugova. Najgluplje je pravdati se nemarom policije. Ne može policija…

View original post 47 more words

Standard

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s